Стратегије се данас у Србији пишу реда ради и само на основу лепих жеља. Да би једна општина могла да напредује и развија се мора да има адекватне ресурсе. Ако тога нема она неминовно пропада.

Најважнији ресурс су људи. Овај ресурс се мери бројем становника, старосном и полном структуром, трендом повећања или смањења и стручном спремом пре свега бројем лица са високом и вишом школом. Ако се становништво у једној општини смањује или је сва мање најобразованијих лица та општина мора да пропадне. Због тога свака локална самоупорава мора да ствара амбијент да се привреда развија а са њом и жеља локалног становништва да остане у њој. Добра локална самоуправа је привлачна и за долазак становништва.

Значај ресурса се мења у току времена. Некада су природни ресурси били најважнији за економски развој. Временом се њихов значај смањује (сем енергетике, хране и воде) и њихово место заузимају знање, идеје и информације.

Општина Љиг је због слабих ресурса доживела економску пропаст.  Живело се у заблуди да неплодно и кисело земљиште може бити фактор развоја пољопривреде. Као и да ће обрада камена доносити велике приходе. Однос према новим ресурсима је био недопустив. Термална и лековита вода као реалан и изузетно важан нови ресурс окривен 1984. године је упропашћен. О људским ресурсима никада се није водило рачуна па су млади школовани људи подстицани да одлазе из општине. То је било погубно и ненадокнадиво.

Веома је важно да ресурси буду конкуретни на тржишту и да се са њима добро управља.

Планирање захтева велики истраживачки и теренски рад у циљу евидентирања свих расположивих ресурса у једној општини. Природни ресурси морају бити картирани, вредновани и уграђени у дугорочне планове.